ELEKTRIČNA ENERGIJA

Struja kao izvor energije, ne može se skladištiti ali ima višestruku namenu – grejanje, osvetljenje, pokretanje i rad mašina, od nedavno i automobila (osnovna jedinica je kilovatčas – 1 kWh = 100 kW ili teravatčas 1TWh = 1012 Wh). ,,Klasične,, termocentrale u svetu proizvode 64% električne energije, koristeći ugalj, prirodni gas ili naftu; 18% proizvode hidrocentrale, dok je ostatak proizveden na bazi uranijuma i plutonijuma u nuklearnim centralama i iz izvora energije zvanih ,,novi,,. Potrošnja električne energije redovno se u svetu povećava, da bi početkom 2005.godine iznosila 40% od ukupne korišćene energije u svetu (od čega 70% proizvode industrijski razvijene države).

Redovno povećanje proizvodnje, 1990.godine dostiže 10.121 TWh i 1998.godine iznosi 11.774 TWh, s velikim razlikama među državama – SAD (3.420 TWh), Kina (988.TWh), Japan (941 TWh), Rusija (686 TWh), Kanada (490 TWh), Nemačka (484 TWh), Francuska (400 TWh)… Države u punom industrijskom razvoju, nastavljaju sa redovnim povećanjem potrošnje i troše sve više električnu energiju (1998.godine – Indija 367 TWh, Brazil 296 TWh, Južna Afrika 170 TWh…). Liberalizacija tržišta električne energije privodi se kraju u državama, u kojima privatne kompanije nisu proizvodile, ni prodavale struju. Evropske direktive nalažu državama članicama EU da svoja tržišta otvore konkurenciji (dok Italija privatizuje ENEL, u Francuskoj EDF treba postepeno da napusti svoj monopolski položaj…).

Krajem XIX veka, za proizvodnju električne energije, počinju da se koriste energija vode u tečnom stanju i dobija znatni zamah tek 30-ih godina XX veka (kao prirodna i relativno jeftina energija, koja se obnavlja i koje ima u planinskim zonama bez uglja, duž velikih reka koje imaju vodu u izobilju, zahvaljujući otapanju snega – na rekama i jezerima : Rona, Rajna, Dunav, Nijagara…). Danas proizvodnja električne energije u hidrocentralama iznosi 18% svetske proizvodnje električne energije, što je 6% od ukupne svetske proizvodnje energije. Hidrocentrale su u svetu različite i prilagođene su mestu na kome su izgrađene (najpovoljniji su brdoviti i planinski regioni i regioni sa dosta padavina). Najjednostavnije su hidrocentrale izgrađene nizvodno, duž reke – one se snabdevaju kontinuirano, ali su izložene varijacijama protoka rečnih voda. Centrale na jezerima raspolažu stalnom rezervom vode, zahvaljujući otapanju snega i padu vode (služe kao dopuna za nedovoljnu proizvodnju drugih centrala u periodima velike potrošnje električne energije). U državama u razvoju pored velikih međunarodnih projekata, grade se i mnoge mikrocentrale za proizvodnju električne energije za lokalne potrebe. Najveći proizvođač električne energije u hidrocentralama je Kanada (352.690 MkWh), SAD i države bivšeg SSSR-a (350.000 MkWh), Kina (190.577 MkWh), Francuska (69.890 MkWh)… Stanovništvo Brazila, Čilea, Laosa i Indije pobunilo se 1998.godine protiv projekata u toku (Indija – uređenje doline reke Narmade, kojim se predviđa izgradnja 3.500 brana).

,,Klasične,, termocentrale koriste loživo (ugalj, nafta, prirodni gas), koje pripada grupi izvora energije zvanoj fosilna. Tehnologija proizvodnje dobro je savladana i jednostavna je (i dostupna svim državama). Grade se u blizini urbanih centara sa velikom potrošnjom električne energije (ove centrale su veoma česti zagađivači životne sredine). Industrijski razvijene države vode više brige o svojoj životnoj sredini (skupim zelenim projektima, protiv zagađenja…), zašta države u razvoju nemaju adekvatne resurse (materijalne, tehnološke, naučne, ljudske…).

Gotovo sve atomske centrale u svetu rade na obogaćeni uranijum. Proizvodnja električne energije u atomskim centralama povećana je u periodu od 1970.-1990.godine 20 puta da bi do kraja XX veka, dostigla 2.500 TWh. Atomske centrale danas obezbeđuju 17% ukupne proizvodnje električne energije u svetu (u odnosu na 1% – 1970.godine), od čega 24% električne energije proizvedu države OECD-a – na čelu sa Litvanijom. Francuska u atomskim centralama proizvodi 83,5% električne energije za svoje potrebe, dok u Belgiji proizvodnja struje atomskog porekla iznosi nešto manje od 57%. Svetski atomski arsenal, pod visokim je nadzorom, od vremena kad je došlo do nesreće u Ukrajini (Černobilj – 1986.godine), čije su se pogubne posledice osetile širom Evrope. 1997.godine na Konferenciji o klimatskim promenama u Kjotu, velike industrijski razvijene države, odlučile su da smanje globalnu emisiju gasa sa efektom staklene bašte, što je ojačalo poziciju pristalica korišćenja atomske energije u miroljubive svrhe (jer atomske centrale ne ispuštaju nikakav gas takve vrste). Pitanje atomske energije u svetu, postaje političko, pri čemu se smanjuje izgradnja i broj atomskih centrala u upotrebi za civilne svrhe, čak se i odustaje od njih). Veće države zamrzavaju svoje humane atomske programe, ali naprotiv u Aziji – Kina i Južna Koreja, nadaju se povećanju broja atomskih centrala.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: