PRIRODNI GAS

Prirodni gas je ugljovodonik, povezan s naftom u zajedničkim nalazištima ili prisutan sam (u nalazištima gasa – Laku u Francuskoj, Groningen u Holandiji…). Kvalitet prirodnog gasa zavisi od sadržaja metana, koji mora biti što je moguće viši (obično oko 95%). Poznat od Antičkog doba, ovaj izvor energije postao je dostojan interesovanja u SAD tek 30-ih godina XX veka, zahvaljujući postignutom napredku u njegovoj eksploataciji i transportu.

Neposredno po završetku drugog svetskog rata, tehnički progres omogućio je da se prevaziđu početne teškoće, po pitanju transporta i skladištenja. Prirodni gas je na ceni jer je slab zagađivač (njegov plamen ne oslobađa, ni sumporne proizvode, ni okside ugljenika). Njegovo korišćenje je višestruko – grejanje stambenih i poslovnih prostora, kupanje i pečenje jela, glavno sredstvo za loženje u termoelektranama i od početka 90-ih godina XX veka, gorivo za motorna vozila u formi TNG (tečni naftni gas). Proizvodnja prirodnog gasa u svetu je u velikom poprastu – od 1955.-1970.godine je povećana tri puta (sa 300 milijardi m3 na 1.071 milijardi m3), od 1970.-1990.godine je povećana 2 puta (na 2.071 milijardi m3), da bi 1999.godine dostigla preko 2.400 milijardi m3.

Dokazane rezerve garantuju potrošnju u narednih šest decenija, što navodi na pomisao da će prirodni gas, biti jedan od prvih izvora energije u XXI veku. Prirodni gas predstavljao je pred kraj XX veka, četvrtinu potrošene energije u svetu i danas dostiže 30% potrošnje energije u svetu. Nalazišta prirodnog gasa su bolje raspoređena po svetskim zonama, nego nalazišta nafte – 39% nalazi se u Rusiji i državama bivšeg SSSR-a, 34% na Bliskom Istoku (posebno u Iranu). Raspored nalazišta u prostoru, mnogo se promenio u odnosu na vreme pre 50 godina. Neposredno po završetku drugog svetskog rata, SAD su držale 90% ukupne količine prirodnog gasa u svetu. Od tada eksploatišu se nova nalazišta u Zapadnoj Evropi (Holandija) i u Severnom moru. Rezerve u Sibiru, Kazahstanu, Kaspijskom moru i Iranu, postaju krupni strateški ulozi na početku XXI veka.

Procenjuje se da će do 2015.godine, preko 30% termocentrala raditi na prirodni gas (polovina od toga u Severnoj Americi). Maghreb (regionalni proizvođač) obezbeđuje trećinu potrošnje prirodnog gasa Evrope (82 milijarde m3). Danas, dva gasovoda (snopovi cevi) povezuju Hassi R`Mel u Alžiru sa severnom obalom Mediterana – od 1983.godine, Transmediteranski gasovod prolazi kroz Tunis i snabdeva Italiju i njene susede. GME (Gasovod Maghreb – Evropa) prolazi od 1996.godine kroz Maroko i Gibraltarski moreuz i snabdeva Pirinejsko poluostrvo. Treća mreža u fazi projekta, povezivaće nalazišta u Libiji sa Italijom. Alžir je peti proizvođač gasa u svetu – ima državno preduzeće (Sonatrach) i početkom 90-ih godina XX veka zaključio je ugovore sa firmama: Agip (Italija), Anadarko, Arco, Mobil (SAD), Petro Canada (Kanada) , British Petroleum (Velika Britanija) i Repsol (Španija).

Pitanje transporta prirodnog gasa, složenije je od pitanja transporta nafte. Pojava specijalizovanih brodova (zvanih metaneri), omogućila je prevoz gasa u tečnom stanju na temperaturi od – 162 ºC (čime se njegova zapremina smanjuje 600 puta), ali je nametnula obavezu izgradnje u luci ukrcaja veoma specijalizovanog industrijskiog kompleksa za prevođenje gasa u tečno stanje i fabrike za regasifikaciju na mestima na kojima se iskrcava. Prve komercijalne isporuke na dugim rastojanjima potiču iz 1964.godine i izvršene su između Alžira i Velike Britanije (največi metaner je Metanija, koji obezbeđuje transport alžirskog gasa iz Arzeva do Zeebriža (Belgija). Gasovodi predstavljaju drugi način za transport prirodnog gasa – oni zahtevaju kompleksne instalacije za rekompresiju gasa na svakih 80 km (služe za kopneni transport u regionalnim, nacionalnim i međunarodnim okvirima). Gasovod ostaje najrentabilniji način transporta prirodnog gasa na daljini do 4.000 km (gasovod Zeepajp od 1996.godine, povezuje Norvešku sa Zeebrižom).

Razmena prirodnog gasa se povećava u zavisnosti od svetske potražnje (i to potražnje SAD i država OECD). Zapadne multinacionalne kompanije koje vladaju tržištem nafte u svetu, sve više kontrolišu i tržište gasa (Royal Duch Shell i Exxon). S druge strane dolazi do regionalizacije razmene prirodnog gasa, zbog visoke cene transporta. Evropske mediteranske države snabdevaju se sa Alžirskog tržišta (Francuska 28%, Italija 20%). Najveći potrošač SAD je i najveći uvoznik prirodnog gasa (njihovi snabdevači su Kanada i u manjoj meri Alžir). Japan se snabdeva do 63% potrošnje gasa, iz Indonezije, Malezije i do 15% potrošenog gasa iz Australije. Države Severne i Istočne Evrope, kupuju gas pre svega u Rusiji do 45% potrošenog gasa, Holandiji do 20% potrošenog gasa i Norveškoj do 14% potrošenog gasa. Alžir je povećao svoje učešće u razmeni, puštanjem GME (koji snabdeva većinu mediteranskih država prirodnim gasom). Izvoz ruskog prirodnog gasa, trebao bi da se udvostruči do 2020.godine.

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: