NAFTA

Nafta jeste ugljovodonik (kao i prirodni gas), stvorena anaerobnim razlaganjem organskih materija. Nalazi se u slabo naboranim sedimentnim basenima i u regionima starih kontinentalnih platformi u kojima preovlađuje lagunska sedimentacija. U svetu postoji 14 velikih naftnih zona – pet u Americi, jedna u Evropi, dve u Africi, četri na teritoriji bivšeg SSSR-a, jedna na Srednjem Istoku i jedna u Indoneziji. Dokazane rezerve nafte su nejednako raspoređene u svetu (dve trećine tih rezervi, nalaze se na Bliskom Istoku).

Tehnički progres je omogućio da se nafta od 1947.godine vadi iz tla ispod mora (ofšor eksploatacija) i to u Severnom moru. Ofšor eksploatacija je postala rentabilna kao i eksploatacija nalazišta pod zemljom (1998.godine – 50 država u svetu vadi naftu ofšor eksploatacijom, jer je 1994.godine otkriveno 8 ogromnih nalazišta pod morem, među njima i nalazište u Gvinejskom zalivu – na pučini koja pripada Angoli). Nalizišta u Kaspijskom moru (12% svetskih rezervi), trebala bi u budućnosti da ojačaju potencijal rezervi nafte. Velike kompanije krenule su u pravu trku za rezervama i to u Alžiru (Francuska, Italija, SAD), u Republici Kongo, Iraku, gde se uprkos međunarodnim tenzijama, zaključuju ugovori sa američkim, franscuskim, ruskim i kineskim naftnim kompanijama.

Prvo nalazište nafte otkriveno je tek u XIX veku u Pensilvaniji (1859.godine). Nakon pronalaska motora sa unutrašnjim sagorevanjem (1885.godine), od strane nemca Gotfrid Dajmlera, obeležava se istinki početak potrošnje nafte u ogromnim količinama. U periodu od 1910.-1920.godine, potrošnja nafte je povećana pet puta (100 Mt) i redovno se povećava do 1945.godine (375 Mt), da bi se od tada sumanuto povećala 3,5 puta u periodu od 1955.-1973.godine (i dostigla preko 2.793 Mt). Dva naftna udara, od 1973. i od 1979.-1980.godine, usporavaju proizvodnju nafte u svetu (stabilizujući je na oko 3.000 Mt). Posle blagog pada (1983.godina – 2.750 Mt), proizvodnja se ponovo povećava i beleži istorijski rekord (1998.godine – 3.500 Mt).

Posle drugog svetskog rata, ponuda naftnih derivata zavisila je od SAD i SSSR (koji su delili glavninu svetske proizvodnje nafte), ali od početka 1950.godine Srednji Istok, postaje najveći petrolejski region na svetu. Od naftnih udara, ponuda, ranije veoma koncentrisana, postajala je sve šira, mada u njoj i dalje preovlađuju tri grupe koje daju dve trećine svetske proizvodnje nafte – Srednji Istok (31%), SAD i Kanada (18,5%) i Rusija i bivše države SSSR-a (10,5%). Zahvaljujući nalazištima nafte u Severnom moru, Evropa ulazi u krug svetskih proizvođača nafte (posebno Velika Britanija i Norveška). Azija, izuzimajući Kinu (160,1 Mt), predstavlja grupu proizvođača srednje veličine (Indonezija i Malezija). Skromna u prvoj polovini XX veka, znatno je povećana potražnja za naftnim derivatima posle 1945.godine, jer predstavlja lak izvor energije za korišćenje (skladištenje, transport, distribuciju) i mnogo je pogodnija od uglja. Potražnji za naftom doprinosi ,,saobraćajna revolucija,, (automobili, vozovi, avioni…), industrija grejanja u stambenim i poslovnim prostorima… Nafta je postala u isti mah – gorivo, loživo, mazivo i sirovina za industriju.

Nafta je proizvod koji se najviše razmenjuje u svetu na duga rastojanja (oko 1.600 Mt ili trećina prometa roba u svetu). Ona se uglavnom prevozi morem (tankerima), dok se ostatak šalje naftovodima ili se dostavlja klasičnim prevoznim sredstvima. Nafta iz Arapsko-persijskog zaliva, najviše odlazi u tri velike zone potrošnje – Zapadnu Evropu, Severnu Ameriku i Japan (preko pet velikih pomorskih puteva). Države proizvođači nemaju više mogućnost da utiču na cenu barela sirove nafte, zbog pojave novih proizvođača i potražnje industrijski razvijenih država (koje su pronašle druge izvore energije radi sopstvenog snabdevanja (razvijajući atomsku energetiku), koje odlučuju o ceni sirove svetske nafte. Kvote za proizvodnju nafte koje su 90-ih godina XX veka uvele države OPEC-a, imaju za cilj da se smanji ponuda nafte na tržištu. Krupan ulog u geostrateškoj igri od drugog svetskog rata – nafta predstavlja povod za izbijanje velikih svetskih kriza, od zatvaranja Suetskog kanala (1965.-1975.godine), izazvanog šestodnevnim ratom, do petrolejskih udara iz 1973. i 1979.godine.

Zapadne države pronašle su i druge izvore energije, kako ne bi bile zavisne od regiona Bliskog Istoka. Sirova nafta prerađuje se nizom složenih industrijskih postupaka, koji omogućavaju da se dobije proizvod pogodan za potrošnju – frakciona destilacija (za odvajanje tečnog goriva od teških taloga), krekovanje i molekulski reforming (za dobijanje lakih destilata kao benzin, srednjih i teških kao lož ulje), rafinovanje kojim se naftni derivati oslobađaju stranih tela. Ovi proizvodi su podeljeni u sedam kategorija – goriva (benzin, kerozin, dizel-gorivo), uljana loživa (laka i teška uljana loživa za industriju), ulja i masti za maziva, vazelin, vosak i parafin (izolacija kablova, proizvodi za održavanje, kozmetika), bitumen (za asfaltiranje puteva i za toplotnu i zvučnu izolaciju), naftni gas (butan i propan) i razni proizvodi za hemijsku industriju.

Tržištem nafte vladaju velike kompanije, prisutne na svim kontinentima i u čitavom lancu (od otkrivanja nalazišta do distribucije). Nedavnim fuzionisanjem u klimi oštre konkurencije, smanjen je njihov broj. Exxon Mobil, Chevron i Texaco su američke kompanije, dok su Shell, British Petroleum – Amoco, TotalFinaElf i ENI evropske kompanije. Rafinerije, dugo koncentrisane u državama potrošačima (koje i dalje imaju dve trećine rafinerija), nedavno su izgrađene u državama proizvođačima i državama koje izbijaju u prvi plan kao proizvođači (Brazil i Indija). SAD drže petinu svetskog kapaciteta za preradu nafte (827 Mt), ispred Rusije (8% – 334 Mt) i Japana (6,3% – 250 Mt).

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: