BIOTEHNOLOGIJA

Biotehnike će imati sve važnije mesto u agroprehrambenoj oblasti. Pojava nekih od njih, kao genetske manipulacije (kloniranje, genetski promenjeni organizmi…), navela je udruženja potrošača i društva za zaštitu životne sredine, čak i samu državu, da se izjasne protiv agroprehrambene industrije, zasnovane na genetskim manipulacijama – danas je to slučaj sa genetski izmenjenim kukuruzom, čiju proizvodnju SAD odobravaju, dok je evropsko zakonodavstvo, zasnivajući se na kriterijumima zaštite zdravlja stanovništva, mnogo obazrivije. U pitanju je ekonomska bitka, zbog ogromnih finansijskih sredstava. Tako da vrednost ponuđene robe, na tržištu agrohemije u SAD, iznosi oko 29 milijardi dolara (od toga, 81% kontroliše 10 firmi), dok je na tržištu semena ponuđena vrednost robe 15 milijardi dolara.

Biotehnologija nije čekala transgenezu, da bi na biljke prenela sposobnost otpornosti – od četrdesetak vrsta povrća koje se gaji u Evropi, desetak je genetski poboljšano klasičnim metodama, zasnovanim na prenošenju sposobnosti za otpornost sa divljih predaka ovih vrsta. Iako su metodi bili različiti, vladala je današnja strategija i logika. Velika dostignuća biologije, pružaju na početku trećeg milenijuma čovečanstvu, mogućnost da se znatno smanje količine preparata za fitosanitarnu zaštitu (kako na njivama, tako i u vočnjacima i parkovima). Od nekih vrsta, 90-ih godina XX veka stvoreni su genetski izmenjeni organizmi, dok su druge još u eksperimentalnoj fazi (u laboratorijama). Oko 35 miliona hektara je zasejano 1998.godine genetski izmenjenim biljkama (kukuruz, uljana repica, krompir…), uglavnom u SAD, Evropa je uzdržanija.

Većina genetski izmenjenih biljaka omogućila je, da se poboljša njihova otpornost na razne hemijske preparate, na bolesti i štetočine (herbicidi, insekti…). Dobijene prednosti putem genetskih manipulacija su očigledne – genetski izmenjena zelena salata, više ne skuplja nitrate, dok genetski izmenjeni paradajz, može duže da stoji. Kulture kao manjolka i pirinač, mogle bi da budu genetski izmenjene. Uvođenjem stranih gena u njihov organizam, postali bi produktivniji, bolje bi se prilagodili klimatskim uslovima i trošili bi manje pesticida.

Traganje za boljom rentabilnošću i kontrolom svetskog tržišta prehrambenih proizvoda, predstavljaju ostale bitne finansijske aspekte razvoja biotehnologije, jer su bioindustrija i ,,biotrgovina,, u rukama najvećih multinacionalnih kompanija za hemiju, farmaciju i agroprehranu. Bliže nama, mali broj industrijskih grupacija nudi seme, đubrivo i hemijske preparate (pesticidi, herbicidi…) i tako dovodi poljoprivrednike u potpunu zavisnost od njih. Strategija tih multinacionalnih kompanija, mogla bi da dovede do rasprostiranja modela industrijske poljoprivrede po čitavoj planeti, uključujući tu i zone u kojima je taj model slabo prilagođen socijalnim strukturama i zemljištu. Već danas, u SAD, na desetine miliona hektara su pod genetski izmenjenim biljkama, za razliku od Evrope u kojoj ima samo desetak hiljada.

Na srednji rok, potencijalno tržište genetski izmenjenih organizama (GIO), predstavlja nekoliko stotina milijardi dolara. Evropa kao veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda u svetu, ne bi smela da bude iz toga isključena, jer raspolaže materijalnim i ljudskim resursima, kadrim da razviju biotehnologiju kojom nisu ovladale druge industrijske grupacije (što predstavlja neophodan uslov za mudru eksploataciju genetski izmenjenih organizama i postepeno prevazilaženje geografskih i socijalnih razlika).

Odabiranje vrsta i hibridizacija, nisu praksa novijeg datuma – novinu predstavlja savlađivanje prirodnih barijera među vrstama i nemogućnost da se dugoročno, predvide posledice tih genetskih izmena po ekosisteme. Unošenje otpornosti u genetski izmenjene organizme uz pomoć antibiotika, moglo bi imati ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva i dovesti do neefikasnosti u lečenju određenim lekovima. Prenošenje izmenjenih gena na susedne sorte, moglo bi takođe, da se pokaže pogubnim za genetsku raznolikost. Očuvanje raznolikosti od vitalnog je značaja i predstavlja garanciju za zaštitu od eventualne promene okoline. U meri u kojoj pogrešno odabiranje, može dovesti do osiromašenja genetskog nasleđa, neophodno je da se očuvaju sorte, stvaranjem ,,genetske kolekcije,, – na čemu se već radi u više država.

Potrošač nema apsolutno nikakvu mogućnost, da se uveri u prisustvo genetski izmenjenih organizama, u nekim prehrambenim proizvodima (sos, gotova jela, keks…). Da bi se izbor prepustio potrošaču, trebalo bi uvesti ,,trasabilnost,, (mogućnost za praćenje razvoja proizvoda). Međutim, pokazuje se da je danas veoma teško, da se ona uvede na svetsko tržište, na kome su interesi suviše različiti. Između trgovačkih hvalospeva i nerazumnih anatema, neophodno je da se što pre, pronađe mesto za trezveno razmišljanje i da se razmotre biotehnike onakve kakve jesu – šansa koja se ne sme propustiti, ali je valja mudro iskoristiti. Istina je da planeta Zemlja ne bi danas izgledala ovako, bez izvanrednog doprinosa transgeneze. Priroda je sprovodi svakog dana, ali slučajno. Trebalo bi da moderna biologija omogući čoveku, da se opredeli za ove ciljeve.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: