PROSTOR I MOGUĆNOSTI

Postoje velike razlike čak i među lokalnim zajednicama u državi, u pogledu obradive zemlje i pašnjaka. Ovim razlikama objašnjavaju se usmerenost sistema proizvodnje, konkurentnost, teškoće ili nemogućnost zajednica, da same obezbede potrebne prehrambene namirnice.

Gustina stanovništva u Evropi je relativno velika u odnosu na poljoprivredni prostor, kojim ona raspolaže za njegovu ishranu. U poređenju s drugim zonama u svetu EU, ima manje poljoprivrednog prostora (40 ari/stanovniku) od Azije, 4 puta manje od SAD (160 ari/stanovniku), 10-12 puta manje od večine država južne hemisvere (Aregentina, Urugvaj, Novi Zeland) i 67 puta manje od Australije (2.610 ari/stanovniku). Od Japana je u 10 puta boljoj situaciji (samo 4 ari/stanovniku) i sasvim je jasno zašto je Japan, veoma rano shvatio da njegova prehrambena budućnost mnogo više zavisi od njegove sposobnosti, da ovlada vodenim prostorom za ribolov i akvakulturu, nego od tehnologije za poljoprivrednu proizvodnju.

Pokazatelj poljoprivrednog prostora koji je uzet izdvojeno, samo je približan i njegovo sagledavanje treba da prate dopunski pokazatelji o poreklu i karakteristikama zemljišta, klimatskim uslovima (pluviometrija, temperatura i njene promene u vremenu i prostoru), hidrauličnim resursima i mogućnostima da se oni koriste za navodnjavanje. Lako je neposredno podeliti države u Evropskoj uniji, jer se nalaze u istom regionu i imaju sličnu klimu. Irska ima najviše poljoprivrednog prostora (124 ari/stanovniku), dok Belgija i Holandija (po 14 ari/ stanovniku) i Luksemburg (13 ari/stanovniku), imaju najmanje prostora – Irska zato može da ima manje intenzivnu poljoprivredu, od ove tri države Beneluksa. Grčka (90 ari/stanovniku) i Španija (78 ari/stanovniku), koje su poljoprivrednim prostorom bogatije od proseka EU, imaju manje padavina. Ali sunce i visoke temperature, postaju njihovi aduti ako postoji mogućnost za navodnjavanje (zato države s juga Evrope, zauzimaju sve značajnije mesto, na evropskom tržištu voća i povrća).

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: