TROŠKOVI ZA PLATE I DOBIT

Ekonomija razlikuje sudbinu preduzeća od sudbine zaposlenih i sagledava kako ove dve vrste faktora, međusobno dele proizvedeno bogatstvo. Deo bogatstva koji ide zaposlenima je plata, dok deo koji ide preduzeću i njegovim vlasnicima (kapitalistima) predstavlja dobit. Plate su nagrada koju zaposleni primaju za određeno vreme rada (dan, mesec). Dobit je nagrada koju donosi upotreba kapitala i srazmerna je njegovoj visini. Čak i imovinska renta (zemljišna, stanbena, poslovna) predstavlja nagradu za svojinu nad imovinom ili nepokretnim kapitalom.

Razvojem kapitalizma, deo aktivnog stanovništva koje radi za platu se povećava i deo plata se povećava u strukturi podele kao celine. Ogroman je jaz između plata zaposlenih u nerazvijenim i industrijski razvijenim državama. Čak i u industrijski razvijenim državama, platna hijerarhija predstavlja razlike koje se kreću u prosečnom odnosu 1 prema 6, s tendencijom povećanja u XXI veku. Nezaposlenost koja se u međuvremenu povećala, delimično objašnjava pritisak na pad troškova za plate i zaposleni iz straha da ne ostanu bez posla, prihvataju smanjenje svoje kupovne moći (stabilan posao i plata su sve ugroženiji i neizvesniji).

Evolucija stopa profita, danas je takođe veoma heterogena i zavisi od sektora i tipa preduzeća. Velike multinacionalne kompanije u privilegovanim sektorima (npr. industrija visoke tehnologije), imaju stope profita mnogo više od stopa dobiti preduzeća, kojima se dobit smanjuje od međunarodne konkurencije, zato što su mala ili zato što sektor njihove delatnosti nema perspektivu za inovacije. Samo onda kad globalna produktivnost privrede industrijski razvijenih država dostigne zadovoljavajuće stope rasta, dobit i plate će biti u porastu.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: