VRSTE PREDUZEĆA

Preduzeće je ekonomska jedinica organizacije ljudi i kapitala, formirana radi proizvodnje dobara i usluga namenjenih za prodaju na tržištu. Veoma brojna, veoma različita, kako po delatnosti i veličini, tako po pravnoj i hijerarhijskoj strukturi, preduzeća čine heterogenu celinu. Većina firmi ima kao delatnost ostvarivanje dobiti, koja se preraspodeljuje njihovim vlasnicima. Budući da aspekt interesovanja za odnose sa svojim radnicima i društvenom ulogom u zajednici preduzeća zanemaruju, nove dimenzije se moraju humano prevazilaziti uz maksimizaciju profita.

U privatnom preduzeću, ista osoba upravlja, obezbeđuje kapital i proizvodnu aktivnost. Privatna imovina direktora privatnog preduzeća se ne odvaja od njegove profesionalne imovine. Direktor preduzeća ubira sam dobit od svoje aktivnosti iako ima zaposlene (kojima isplaćuje zarađeni dohodak). To je slučaj s mnogim preduzetnicima, poljoprivrednicima i sitnim trgovcima. U izvesnim situacijama, kada postoje perspektive za razvoj i kad je kapital za finansiranje ulaganja veliki ili kad treba okupiti više privatnih preduzeća u jedno, da bi zajedno lakše osvojili tržište (ili preživeli), objedinjuju se sredstva više ekonomskih aktera, koji formiraju društvo.

Valja razlikovati društvo lica od društva kapitala. Društva lica su veoma bliska privatnim preduzećima, jer je u njima odgovornost ortaka najčešće neograničena (poverioci mogu zapleniti lična dobra ortaka, radi naplate dugovanja). Međutim, u društvima kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću – DOO…) odgovornost se najčešće graniči sa definisanim iznosom ili unetim kapitalom ulagača – zakonodavno se razdvaja imovina društva od imovine ulagača, radi izbegavanja rizika kojem se izlažu vlasnici preduzeća (naknadu za ovo ograničenje predstavlja organizovana zaštita poverilaca firme, uz obavezu obaveštavanja i objavljivanja njenih knjigovodstvenih dokumenata).

Društva s privatnim kapitalom razlikuju se od javnih društva (preduzeća) u kojima je društvena zajednica (država, grad ili opština) glavni akcionar ili vlasnik. Ipak, preduzeća su najvećim delom privatna, jer ih ima mnogo više malih nego velikih.  Velike firme nekad više vole status društva lica, koje omogućava da se održi porodična komponenta (biznisa) i radi zaštite od spoljne kontrole.

Obim firme (koji se najčešće određuje prema pragu od 500 zaposlenih) omogućava podelu preduzeća na: msp – mikro (do 9 zaposlenih), mala (od 10 do 49 zaposlenih) i srednja (od 50 do 499 zaposlenih) preduzeća i velika preduzeća (preko 500 zaposlenih). Ovo razlikovanje obiluje podacima, jer ono često obaveštava o prirodi aktivnosti, tako da su pružanje usluga domaćinstvima ili proizvodnja u malim serijama svojstveni msp-ima, čije lake strukture omogućavaju fleksibilnost funkcionisanja i prilagodljivost. Međutim, aktivnosti za koje je potreban istraživački rad ili teška oprema, moguće su samo na bazi minimalnog (kritičnog) obima.

Velike firme se razlikuju od msp-a u načinu internog upravljanja preduzećem (međuljudski odnosi, hijerarhija, plate…) i u strategiji komercijalizacije (neophodan veliki obim za međunarodno investiranje – multinacionalne kompanije). Msp-a u razvoju, su primorana na radikalne transformacije internog načina upravljanja, kada dostignu izvestan obim poslovanja. Od kraja 70-ih godina XX veka, zbog svog uticaja na zaposlenost, msp-a su predmet posebne pažnje država, lokalnih zajednica i ekonomista.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: