POTROŠNJA I ŠTEDNJA

Potrošnja predstavlja brzu upotrebu raspodeljenog dohotka, dok deo prihoda koji nije potrošen predstavlja štednju (nisu stabilni podaci). U datom nacionalnom ekonomskom kontekstu, razne strukture potrošnje (deo dohotka namenjen potrošnji i sastav potrošnje) zavise od različitog nivoa dohotka stanovništva i mogu se modifikovati u zavisnosti od stabilnosti cena potrošnih dobara. Pojedini potrošači više vole da odlože potrošnju radi štednje, koju će bolje trošiti ili investirati u budućnosti.

Rađajući društvo ,,u dve brzine,, kriza i transformacija globalne ekonomije dovode i do ,,potrošnje u dve brzine,,. Potrošači nisu jedini koji delimično štede svoj dohodak. Deo profita preduzeća takođe se štedi, radi investiranja u rast i razvoj poslovanja. Štednja ekonomskih subjekata se posredstvom finansijskih institucija (banaka i finansijskih posrednika) može pretvoriti u investiciju. Iznad izvesnog nivoa dohotka, ekonomski subjekt više voli da štedi, budući da se potrošnja povećava brže od prihoda, dok ispod (ovog praga dohotka) dolazi do smanjenja štednje, čak do negativne štednje (pozajmice), radi finansiranja neodložnih potreba (npr. fiksne mesečne obaveze).

Brojni faktori mogu da utiču na nivo štednje, ali je njihov uticaj dvostruk – povećanje kamatne stope (štedne dobiti) podstiče na štednju i povećava bogatstvo ekonomskog subjekta. Isto se dešava i sa posledicama krize – ona podstiče na štednju iz opreznosti i smanjuje interesovanje ekonomskog subjekta za dugoročne projekte. Štednja odražava neizvesnost koja vlada u domaćinstvima, u odnosu na neizvesnu budućnost i strah od nezaposlenosti.

Danas u svetu devet od deset domaćinstva imaju finansijsku imovinu i više od polovine njih su vlasnici doma (kuće ili stana) u kome žive, ali ima i domaćinstva koja su bez ikakve imovine i njihov udeo je u zadnjoj četvrtini XX veka iznosio 10%, dok je na početku XXI veka dostigao nivo od 6%.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: