BILANS I RAST PREDUZEĆA

Bilans stanja je dokument knjigovodstva, koji sačinjava preduzeće na kraju svake godine. On u datom trenutku predstavlja, ličnu kartu imovinskog stanja firme. Ukazuje na poreklo sredstava kojima preduzeće raspolaže do određenog datuma (deo bilansa koji predstavlja pasivu: kapital, rezervna dobit, dugovi – dugoročni, srednjoročni, kratkoročni) i na način na koji su ta sredstva upotrebljena (deo bilansa koji predstavlja aktivu: stalna imovina, zemljište, materijal, patenti, licence, obrtna aktiva – zalihe, potraživanja, gotovina). Dobijena razlika iznosa aktive i pasive, predstavlja saldo uspešnosti ili neuspešnosti u poslovanju preduzeća.

Saldo u bilansu stanja je pozitivan, kad je imovina u vlasništvu preduzeća veća od njegovih obaveza i obrnuto, saldo u bilansu stanja je negativan, kad je imovina preduzeća manja od njegovih obaveza. Zbir aktive i pasive bilansa preduzeća mora biti jednak (ravnoteža u bilansu stanja je osnovno pravilo u izradi bilansa).

Zašto i kako se preduzeća razvijaju? Mali obim preduzeća u situaciji konkurencije, najčešće predstavlja nedostatak, jer ne omogućava da se koriste sve prednosti ekonomije ili iskustva (predstavlja nedostatak radi dobijanja sredstava na finansijskom tržištu i od banaka). Ovakvo preduzeće trpi štetu i zbog rashoda, koje ne može da pokrije inovacijom, jer ne raspolaže potrebnim finansijskim sredstvima, da bi moglo da unese promene ili da se poveća. Zato je delatnost malih firmi često vezana za nove grane (za operacije koje okupljaju razvojne internacionalne firme velikog obima i različite nacionalnosti) ili u delatnostima od manjeg značaja, u kojima su tražnja i konkurencija slabe i koje ne traže veliki obim. Iako se nekad pretendovalo na to da male firme imaju organizacione prednosti (npr. jednostavnija organizacija i komunikacija), danas je zastupljeniji stav da je mlađa firma krhkija i podložnija bankrotu. Ovo ukazuje na savremenu činjenicu globalne ekonomije poslovanja, da rast preduzeća primorava konkurencija.

Postoje dve vrste vektora rasta preduzeća: eksterni i interni rast. Interni rast preduzeća počiva na stvaranju novog kapaciteta za proizvodnju, istraživanje i razvoj ili za komercijalizaciju. Da bi preduzeće moglo da realizuje takav rast, potrebna su sredstva koja se mogu privuči samo projektom koji je dostojan interesovanja. Poslednjih godina u globalnoj ekonomiji, brojne firme grade svoj rast na projektima inovacija koji su privlačili finansijsko tržište, spremno da finansira rast preduzeća. Ali svi sektori aktivnosti nemaju tako privlačne perspektive za inovacije, tako da je interni rast u globalu spor, dok brzina operacije rasta može da bude bitan kriterijum njegovog uspeha. Tako se eksterni rast javlja kao rešenje. On se definiše kao sticanje jednog ili više kapaciteta u radnom stanju za proizvodnju, naučno istraživanje ili komercijalizaciju. Ovakvim rastom preduzeća, planira se jednan od tri sledeća cilja. Uz pomoć obavljanja različitih aktivnosti (rast konglomerata), firma obavlja diversifikaciju svog portfelja (aktivnosti preduzeća) i pokušava da osvoji novi segment tržišta. Uz pomoć obavljanja sličnih aktivnosti (horizontalni rast), firma pokušava da dođe do velikog obima (ovim se omogućava ili da se stvori ili zaobiđe prepreka vezana za prisustvo ekonomije skale). Obavljanjem aktivnosti, uzvodno i nizvodno od njene glavne aktivnosti (vertikalni rast), firma nastoji da obezbedi plasman ili da sama komercijalizuje svoje proizvode i usluge.

Valja istači da firme, otvaranjem trižta proizvoda i kapitala, planiraju svoj rast u manjim okvirima – lokalnih i regionalnih strategija i većim okvirima – nacionalnih i internacionalnih strategija. Kompanije nastupaju na internacionalnim tržištima, osnivajući nove ogranke ili osnivajući i kupujući postojeća preduzeća.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: