NIJE ZAŠTO, NEGO JE KAKO?

Borani, okrenimo se sebi!

Razvoj našeg grada i okruženja, ne predstavlja više ,,tako važno,, političko pitanje (Zašto? Ko? Kada? Gde?…), već je to ,,jednostavno,, tehničko pitanje (Kako?). Niti imamo neprijatelje, niti su nam oni potrebni, da bi prevazišli mentalitet našeg ,,hroničnog građanskog sukoba niskog intenziteta,,. Potrebni su nam, stari i novi prijatelji, sa kojima trebamo da razgovaramo lokalno, prema globalnim (zahtevima) standardima i trendovima, razvijajući prihvatljive sopstvene resurse i nove vrednosti. Pritom, neophodan nam je politički kompromis, radi stabilnosti i kontinuiteta ,,strateškog procesa o budućnosti naše zajednice,, u kome trebamo stvoriti NOVU LOKALNU ELITU, dostojnu javnim interesima zajednice i afirmaciji kvalitativnog konkurentnog partnerstva i razvoja ekonomskih inicijativa građana i profitabilne privrede.

Integraciju bi trebali da shvatimo isključivo kao mogućnost, da naša lokalna zajednica brže ostvari svoju viziju ekonomskog razvoja i lakše preskoči ,,neku razvojnu stepenicu,,. Poređenje možemo napraviti sa dozvolom da izađemo na autoput i vozimo levom, bržom trakom, ali sama brzina kretanja ipak zavisi od umešnosti vozača i snage motora kojima raspolažemo. Pojedine zajednice koriste šanse, koje pruža lokalna i regionalna integracija sa savremenim nacionalnim i internacionalnim tržištima, sigurnost i dostupnost razvojnih fondova, dok nespremne zajednice počinju da žive na kredit, odlažu suštinske reforme i ne uspevaju da naprave ključni iskorak unapred.

U Boru je proces revitalizacije, ekonomskog razvoja i integracije lokalne zajednice, često percipiran kao marketinški materijal, gde se s vremena na vreme mogu dobijati politikantski poeni i prodavati građanima tapija na svetlu budućnost, dok u praksi nema primene ili bar optimalne koristi i praktičnosti. Na ovaj način, navedeni strateški proces, postaje sve više sinonim za alibi, umesto za šansu. Umesto da evropska integracija bude u službi kreativnosti, postoji opasnost da postane svrha samoj sebi i tako ubije kreativnost. Ova slika se može primeniti i na pretpristupnu pomoć koja će dolaziti iz EU. Postoji još dosta stvari koje treba uraditi da bi se IPA fondovi, koristili u potpunosti i na najefikasniji način. Opština Bor mora, unaprediti strateško planiranje, izgraditi kapacitete za pripremu i sprovođenje projekata, obezbediti kofinansiranje iz budžeta lokalne samouprave… Kofinansiranje je neophodno, kako bi zajednica korisnik fondova, pokazala da je projekat za koji traži pomoć zaista njen prioritet i da bi ga preduzela samostalno i kada ne bi bilo evropske pomoći. Priprema pojektne dokumentacije, prilikom raspisivanja poziva u okviru grant šema, je posebno kompleksan i veoma skup posao. Evropski fondovi, iako predstavljaju bespovratnu pomoć, ne podrazumevaju se sami po sebi i ne mogu se koristiti kao bankomati. Zajednica korisnik, mora da izgradi i dokaže absorpcioni kapacitet i pokaže da je u stanju da pomoć (koju obezbeđuju strani poreski obaveznici) koristi na efikasan i optimalan način. Budući da u Boru, politička volja za bržim napretkom ipak postoji i da se administrativni kapaciteti polako izgrađuju, ključno pitanje ostaje vizija razvoja zajednice (razvojna pomoć zahteva definisanje ciljeva, planiranje aktivnosti i kandidovanje prioritetnih lokalnih projekta).

Ovakvim pristupom, teren lokalne zajednice je politički razminiran i Boru pruža priliku da pokaže sposobnost bržeg razvoja i napredovanja od svojih suseda. Generalno, Bor se i danas tretira od strane države, kao rudarsko-metalurška (monostrukturna industrijska) zajednica, koju treba stabilizovati i prekomponovati, pre nego što bude spremna da brže ekonomski napreduje. Zato svi zajedno u Boru, moramo da iskoračimo iz ove stereotipne slike i imidža i pokažemo da smo jaki i stabilani „iznutra“, umesto pokušaja da nacionalnoj i regionalnoj zajednici nametnemo, svoje prepoznatljive lokalne geopolitičke veštine balansiranja.

Sa pojavom ekonomsko-finansijske krize, ekonomski kriterijum postaje najznačajniji za razvoj i integraciju lokalne zajednice. Implikacije za Bor su svima nama, vidljive golim okom – Bor je lokalna zajednica u konstantnom deficitu, koja svoj javni dug naglo uvećava i uopšte nije ekonomski atraktivna. Glavni lokalni poslovi nas tek očekuju: potrebno je uvesti projektni budžet, ojačati eksternu reviziju, osposobiti administraciju da optimalno planira javne investicije i lokalnu podršku. Razvijeni ne predstavljaju klub bogatih i od Bora niko ne očekuje da ima lokalni BDP jedne Venecije ili Ženeve, ali ekonomski zavisne zajednice i one koje predstavljaju finansijsku tempiranu bombu, ne mogu gajiti aspiracije o ekonomskim integracijama. Pozitivnih signala ima, ali oni moraju biti praćeni konstantnom i dugotrajnom serijom sličnih i kvalitetnijih koraka unapred, koji se mogu zasnivati samo na iskrenim i hrabrim unutrašnjim reformama.

Situacija se može unaprediti i to znatno brže nego što bi smo mogli pretpostaviti. Neophodno je da razvijamo transparentne lokalne aktivnosti, uz politički konsenzus i javni dijalog zajednice. Ključnu stvar predstavlja, koncipiranje odgovorne i inventivne lokalne razvojne ekonomske politike. Vrlo je bitna i naša jasna geopolitčka orijentacija, koja bi se operacionalizovala kroz intenziviranje stabilnih i kontinuiranih, već započetih ekonomskih i integracionih procesa. Nova očekivanja moraju biti optimistična ali i realna. Ne smemo gajiti iluzije o kulama i gradovima, niti propagirati vid razvoja koji ne predviđa stvaranje novog lokalnog bogatstva zajednice, već se oslanja na bankarske plasmane i finansijske operacije van realnog sektora. Opština kao javna garantna institucija, mora da kaže svojim građanima i privredi, da ih samo naporan rad i požrtvovanje, može spasiti od nezavidne budućnosti, ali da bi promovisala ovakve ,,novostvorene,, vrednosti, ona mora mnogo odgovornije da se ponaša i da pokaže daleko veći nivo ekonomske podrške inicijativama građana i javnog partnerstva sa privatnim sektorom (preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima).

U cilju informisanja građana o svim aspektima procesa ekonomskog razvoja i integracije lokalne zajednice i prepoznavanja zajedničkih potreba na putu evropske integracije države, radi uspešnog odvijanja procesa, koji zahtevaju zajednički rad i koordinaciju svih aktera društvene zajednice – Opština Bor mora formirati Kancelariju za ekonomski razvoj i integraciju lokalne zajednice, koja će predstavljati centar strateške i operativne logistike lokalnog razvoja i integracije.

Ipak, najveći izazov predstavlja izgradnja institucija, jer u njemu leži najveći problem ambicija političkih partija, radi kontrole svih procesa donošenja odluka i podređivanja opšteg interesa, sopstvenim i ličnim. Zato je od suštinske važnosti kako, za stabilizaciju lokalnog političkog sistema, tako i za sprovođenje lokalne ekonomije, izgradnja sistema kontrole, kako unutrašnjeg kroz institucije pravnog sistema, finansijske revizije i nezavisnih medija, tako i spoljašnjeg kroz pridruživanje EU i nadzor njenih institucija. Međutim, zabrinjavajuća je činjenica, da je današnji momenat umnogome teži za mobilizaciju reformskih snaga i koncipiranje društvenog razvoja, nego onaj pre deset godina, kada je vlast imala bezrezervnu podršku građana i međunarodne zajednice. Otežavajuće okolnosti danas su oslabljene državne i lokalne institucije, neuspešna privatizacija, korupcija i kriminal, monopolisana i deindustrijalizovana privreda, veoma nizak životni standard i zaostajanje u evropskim integracijama.

Goran Stojanović

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: