VEŠTAČKA I SINTETIČKA VLAKNA

Tekstil je industrijski sektor sa širokim asortimanom proizvoda. On koristi materijal koji se javlja u obliku vlakna, različitog hemijskog sastava i fizičkih svojstava, koji se može odvajati i upredati. Do velikih promena u tekstilnoj industriji u XIX veku, dolazi s pojavom vlakna zvanog ,,veštačko,, u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji i u XX veku, s pojavom vlakna zvanog ,,sintetičko,, (i jedno i drugo vlakno, proizvodi su hemijske industrije). Veštačko vlakno, potiče od preuređenja molekula, koji postoje u prirodnom stanju i osnovna sirovina im je celuloza – ,,celulozno vlakno,, (veštačka svila ili cel-vlakno).

Sintetičko vlakno, sastavljeno je od molekula, koje je u potpunosti stvorio čovek, polimerizacijom prostih struktura. Veštačka vlakna daju dobru elastičnost i apsorbuju vlagu, a sintetička su kombinacija dobre elastičnosti i još bolje otpornosti od prirodnog vlakna (otporna su na habanje i na mikroorganizme i brzo se suše). Poliamidi, akriloni, poliestri, predstavljaju glavna sintetička vlakna. Proizvodnja sintetičkog vlakna (22 Mt) u toku zadnje decenije XX veka prevazilazi proizvodnju celuloznog vlakna (2,3 Mt – ova proizvodnja stagnira i jednaka je proizvodnji prorodnog vlakna – vuna, pamuk…). Proizvodnjom ovog industrijskog materijala, dominiraju industrijski razvijene države – SAD (20% godišnje svetske proizvodnje), ispred EU (Nemačka, države Beneluksa i Italija – svi po 5%) i Japan (5%).

Specijalizovane multinacionalne kompanije za sintetičko vlakno, izmeštaju svoju proizvodnju u države s jeftinjijom radnom snagom. Tako se razvila proizvodnja u Brazilu i državama Jugoistočne Azije. Južna Koreja, već proizvodi dva puta više nego Japan, a Kina mnogo više od Koreje. Proizvodnjom veštačkog vlakna, ovladale su države sa dosta skromnim nivoom tehnološkog razvoja (Afrika, Srednji Istok, Južna Azija). Naprotiv, sintetičko vlakno mogu da proizvode, samo industrijski razvijene države sa dosta razvijenom industrijom, jer njegova proizvodnja traži izuzetno visoko tehničko znanje. Od ovog pravila, Kina je izuzetak, što se objašnjava izmeštanjem pogona za proizvodnju iz NIRD-a.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Jedno reagovanje na VEŠTAČKA I SINTETIČKA VLAKNA

  1. Verla Renosky kaže:

    Simply wanna comment on few general things, The website design is perfect, the subject matter is very wonderful : D.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

%d bloggers like this: